Nobelovu nagradu za hemiju za 2011. godinu. je dobio Danijel Šehtman (Israel Institute of Technology, Haifa) za otkriće kvazi-kristala.

Danijel Šehtman je aprila 1982. godine posmatrajući strukture atoma pod elektronskim mikropskopom video nešto što je, prema tadašnjem razumevanju kristala, bilo nemoguće. Do tog trenutka verovalo se da atomi kristalne rešetke čvrstih tela moraju da budu raspoređeni na pravilan i periodičan način. U strukturi tada poznatih kristala jedan, osnovni, simetrični element rešetke ponavljao se periodično. Kristal koji je Šethman tada posmatrao bio je drugačiji, atomi su bili složeni na takav način da nikakvo periodično ponavljanje nije bilo moguće. Ovakvi kristali, za koje se smatralo da su suprotni zakonima prirode, nazvani su kvazi-kristali.

Ovo otkriće naišlo je na veliki otpor pa je, braneći dobijene rezultate, Danijel Šehtman bio primoran da napusti istraživačku grupu u kojoj je radio. Međutim, rezultati koje je imo primorali su stručnu javnost da ponovo razmotri strukturu kristala. Na osnovu rezultata Šehtmanovog otkrića naučnici su uspei da u laboratorijama stvore i druge kvazi-kristale. Godine 2009. otkriven je prvi prirodni kvazi-kristal, u reci  Khatyrka u istočnoj Rusiji.

Kvazi-kristala su našli i primenu u industriji. Jedna kompanija iz Švedske napravila je posebnu vrstu kvalitetnog čelika, koji se koristi za izradu specijalnih oštrica i igli koje se koriste za operacije oka.

* * * * * * *

Najnovija studija naučnika sa Univerziteta Tenesija otkriva da solarna energija i nije toliko 'zelena' i čista koliko se isprva mislilo. Korišćenje Sunca za proizvodnju električne energije se uvek činilo kao jedan od najpogodnijih načina za 'napajanje' planete jer u tom procesu ne dolazi do proizvodnje štetnih materija. Ali, ako je verovati stručnjacima sa Univerziteta Tenesija, situacija i nije tako 'čista', posebno kada se radi o zemljama u razvoju. Nedostatak napredne električne mreže u ovim zemljama dovodi do toga da u njima korišćenje solarne energije zahteva upotrebu baterija radi lokalnog skladištenja električne energije, što može dovesti do povećanog zagađenja prouzrokovanog olovom od koga se baterije uglavnom sastoje.
    Kris Čeri, profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu Tenesija, napisao je u svom radu da postoji mogućnost da dođe do zagađenja od 2.400.000 tona olova u Kini i Indiji. Trovanje olovom dovodi do mnogih neželjenih efekata po zdravlje, i prouzrokuje oštećenje centralnog nervnog sistema, bubrega kao i kardiovaskularnog i reproduktivnog sistema. Na osnovu planova kineske i indijske vlade za gradnju solarnih elektrana, Čeri je procenio da će do 2022. godine zagađenje olovom koje je upotrebljeno u solarnim elektranama biti jednako trećini trenutne svetske proizvodnje ovog metala. Industrija baterija je najveći potrošač olova, u kojoj završi 80% globalne proizvodnje ovog metala.
    Čeri smatra da solarna industrija mora preuzeti odgovornost i da treba da se postara da njeni dobavljači baterija rade pod adekvatnom kontrolom. 'Gradnju solarnih elektrana u zemljama u razvoju mora da prati i investiranje u kontrolu zaštite životne sredine u industriji olovnih baterija, kao i unapređenja u recikliranju baterija', kaže Čeri.