Двадесет најпознатијих уводних реченица светске и домаће књижевности

Светски дан књиге био је у недељу 23. априла. Тим поводом ево малог читалачког подсетника најпознатијих почетака романа и прича. 

Десет најчувенијих уводних реченица у историји књижевности: 

1. „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“ – Лав Н. Толстој „Ана Карењина“
2. „Био је ведар и хладан априлски дан; На часовницима је избијало тринаест“ – Џорџ Орвел „1984“
3. „Данас је умрла мама. Или можда јуче. Не знам.“ – Албер Ками „Странац
4. „Много година касније, пред стројем за стрељање пуковник Аурелијано Буендија сетиће се оног давног поподнева када га је отац повео да први пут види лед.” – Габријел Гарсија Маркес „Сто година самоће“
5. „Ако вас стварно занима све ово, вероватно ћете прво хтети да сазнате где сам рођен, какво је било моје безвезно детињство, шта су моји радили у животу пре него што су ме добили и још масу таквих глупости ала Давид Коперфилд, али нисам баш расположен да се упуштам у те ствари.“ – Џером Дејвид Селинџер „Ловац у житу“
6. „Кад се Грегор Самса једног јутра пренуо из немирних снова, угледао је себе у постељи претвореног у огромну бубу.“ – Франц Кафка „Преображај“
7. „Сва деца, осим једног детета, расту.“ – Џејмс Метју Бари „Петар Пан“
8. „Ја сам болестан човек… Зао човек.“ – Фјодор Достојевски „Записи из подземља“
9. „Лолита, светло мога живота, огањ мојих препона. Грех мој, душа моја. Лолита: врх језика прелази пут од три ступња низ непце да би на трећем лупнуо о зубе. Ло. Ли. Та.“ – Владимир Набоков „Лолита“
10. „Била су то најбоља времена, била су то најгора времена, било је то време мудрости, било је то време лудости, била је то епоха вере, била је то епоха неверице, било је то доба Светлости, било је то доба Таме, било је то пролеће пуно наде, била је то зима пуна очаја, имали смо све пре нас, имали смо ништа пред нама, сви смо ишли директно у Рај, сви смо ишли директно на другу страну.“ – Чарлс Дикенс „Прича о два града“

Најпознатије прве реченице из домаће књижевности: 

1. „Почињем ову своју причу, ни за што, без користи за себе и за друге, из потребе која је јача од користи и разума, да остане запис мој о мени, записана мука разговора са собом, с далеком надом да ће се наћи неко рјешење кад буде рачун сведен, ако буде, кад оставим траг мастила на овој хартији што чека као изазов.ˮ Меша Селимовић – ,,Дервиш и смртˮ
2. „Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала.ˮ – Иво Андрић ,,На Дрини ћупријаˮ
3. „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прадедама, него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и о њој – Софки.ˮ – Бора Станковић ,,Нечиста крвˮ
4. „Јесен, и живот без смисла.ˮ – Милош Црњански ,, Дневник о Чарнојевићуˮ
5. „За мном су гореле шуме и пут. Змија нисам да и реп у земљу увучем.ˮ – Добрица Ћосић ,,Корениˮ
6. „Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде те и ти с њимеˮ – Бора Станковић ,,Увела ружаˮ
7. „Зима је, снег замео све до кућних врата и свему одузео стварни облик, а дао једну боју и један вид.ˮ – Иво Андрић ,,Проклета авлијаˮ
8. „На овом месту лежи онај читалац који неће никада отворити ову књигу. Он је овде заувек мртав.” –Милорад Павић ,,Хазарски речник"
9. „Бескрајни, плави круг. У њему звезда." –Милош Црњански ,,Сеобе"
10. „Не, нећу се вратити.ˮ – Драгослав Михајловић ,,Кад су цветале тиквеˮ

Извор: Радиоактивни комарац