Поводом Дана Светога Саве ученици и професори наше школе организовали су малу свечаност како би прославили дух великог српског просветитеља.
Традиционално, приредба је почела „Химном Светом Сави“ и резањем славског колача. Водитељке светосавског програма, Дуња Стојановић и Анастасија Тасић, из одељења 4/1, подсетиле су присутне ученике, госте и професоре да славимо личност најузвишенијег и најсветлијег у српском народу, која нас својим примером вековима окупља и уједињује. Позвале су се и на речи великог српског академика, Слободана Ракитића, да је Свети Сава у овим временима тешких искушења потребан као путоказ на просветитељском, државном, националном и моралном плану.
Неизоставан део свечаности била су рецитовања песама посвећених животу и делу великог просветитеља, утемељивача српске цркве и државе. Јана Анић (3/2) изрецитовала је „Песму Светом Сави“ Николаја Велимировића. Затим је свечаност улепшана хорским певањем песме Војислава Илића, „Ко удара тако позно“.
„Слово о уму“ и „Слово о мукама“ лично је написао Свети Сава – стихови сведоче о одрицању од круне, двора и материјалних добара и најчистијем предавању вери, религији и духовности. Част да их изрецитује припала је Катарини Марчети (1/8). Да Свети Сава живи бесмртним животом, али и да је међу нама, говори песма „Живот Светога Саве“ Васка Попе, коју је изрецитовала Ксенија Крсмановић (1/10).
Следила је хорска песма „Ми смо деца неба“. Мудре мисли Јована Дучића о Савином мукотрпном животу испуњеном мисијом на јачању православља и српског националног идентитета прочитао је ученик Михајло Бујаковић (4/1).
Након дивне хорске изведбе „Пјеват ћемо“, дугогодишњи професор наше школе, а сада професор у пензији, Станиша Лалић обратио се присутнима својом беседом и пожелео нам да наставимо да ходамо Савиним стопама, следимо његов пример у скромности, пожртвованости и духовности зарад мира, слоге и напретка, у школи и у држави.
