Професорка српског језика и књижевности наше школе, Стојанка Милановић, спровела је истраживање о читалачким навикама ученика наше школе.
Резултати су добијени на основу спроведене анкете, а циљ је био и тај да се уради анализа наставних метода приликом обраде лектире. У анкети је учестовало око 200 ученика наше школе. Одговорили су на десак питања постављених у Гугл учионици. Резултати су презентовани на Наставничком већу 23. фебруара 2024. године.
Истраживање је добар водич свима, и ученицима и професорима и родитељима, како бисмо подигли свест о лепоти и важности читања, али и пронашли начин да ученицима приближимо књижевност.
Структура питања и одговори:
- Члан сам библиотеке града / места у коме живим.
Већина ученика није учлањена у библиотеку (61%).
- Члан сам школске библиотеке.
- Већина ученика није учлањена у библиотеку (65%).
- Читам школску лектиру.
Ретко чита лектиру 41,5% ученика, редовно чита 44,5 % и никад не чита 14% ученика.
- Читам књижевна дела ван школске лектире.
Увек чита дела ван лектире 27% ученика, ретко 41,5% и никад не чита 31% ученика.
- Како бирате дела која читате?
Највећи број ученика се информише на интернету (60%) или чита по препоруци пријатеља (28%).
- Шта може да вас заинтересује да прочитате дело?
Највећи број ученика је одговорио да одлазак у позориште или биоскоп подстицајно делује на њих (38%).
Други део ученика се изјаснио да чита када зна да ће добити јединицу (31%).
- Шта је по вама узрок слабије развијених читалачких навика?
Као главне узроке слабије развијених читалачких навика ученици су навели:
лењост (47%), недостатак времена (41%), а 25% ученика сматра да одабир лектира није добар
Одговори ученика на питање отвореног типа. Радо читају када знају да је књига занимљива, када могу да пронађу књигу на интернету, уколико је књига наставак нечега што су гледали само у облику књиге, стрипа...
Најзанимљивији одговор гласи: ,,Ученици једноставно нису заинтересовани за књиге због социјалних мрежа и интернета који им пружа брже информације“. Њихов избор ван школске лектире јесу: мистерије, научно-фантастични романи, трилери, популарна психологија, Манга – јапански стрипови, читају само на енглеском језику...
9) Да ли иновативни приступ обради лектире утиче на твоју мотивацију за читање?Највећи број ученика је одговорио да на њих делимично утиче иновативни приступ обради лектире (38%).
Закључци:
Приликом обраде лектире треба тежити функционалним знањима и развијању међупредметних компетенција.
На читање лектире Ученике подстичу:
- истраживачки задаци, тимски рад на часовима сарадничке наставе,
- повезивање садржаја различитих предмета,
- укључивање дигиталних алата и размена мишљења кроз дискусију.
